Volela si sveće da pališ po stanu
navučeš roletne, čak i po danu,
beznadežno romantična duša.
Tek sada te slike u sećanju hvatam
i bojim se onog što lagano shvatam,
ne vidim ti oči dok te slušam.
Zvala si me noćas
kažeš, važno je za nas,
samo jedna sveća
čudno treperi, kao i tvoj glas.
Upali svetlo da se gledamo u oči
kao u staroj dečjoj igri, ko će duže moći;
kažu da sudbinu niko ne može da spreči
šta će nam reči, oči će nam reći.
Od tvojih reči teško se beži
predugo sam bio u toj zlatnoj mreži,
ali, znaš da suze svaki sistem ruše.
Živeo sam tvoje besove i stresove
učio tvoje mejlove i sms-ove
al' samo su oči ogledalo duše.
Zvala si me noćas
kažeš, važno je za nas,
samo jedna sveća
čudno treperi, kao i tvoj glas.
Upali svetlo da se gledamo u oči
kao u staroj dečjoj igri, ko će duže moći,
kažu da sudbinu niko ne može da spreči
šta će nam reči, oči će nam reći.
Upali svetlo da se gledamo u oči
kao u staroj dečjoj igri, ko će duže moći,
kažu da sudbinu niko ne može da spreči
šta će nam reči, oči će nam reći.
Kraj
